Marko Tadic - BLOG

Radim i baš nešto prevodim kad zvoni mobilni, zove me Žena.

- Molim?

- Damjan se opekao kafom!

- Pa je li puno? (dete vrišti od plača u pozadini)

- Ne znam. (plače)

- Da li da dođem kući?

- Ne znam, tuu-tuu! (prekide se veza).

Sekund razmišljanja i već sam bio u kolima. Sreća je što mi se posao nalazi na istoj strani reke gde i kuća i što mi treba samo 15-tak minuta do kuće.

Posle nekih 6-7 minuta parkiram ja ispred kuće i ustrčim uz stepenice, vozio sam kao ludak, nisam razmišljao ni o čemu, samo da stignem što pre!

Proleteo sam pored policajaca koji su radarisali, srećom upalio sam sva četiri dok sam jurcao, pa nisu ni pokušali da me zaustave.

Ulazim u stan, čujem dete plače. Pratim ga po zvuku, u kupatilu žena mu drži ručicu pod vodom. Uplakan on, uplakana ona. Vrti želudac, nije lako!

Pozovem hitnu pomoć, pitam šta da radim. Daju mi uputstva i u roku od par minuta smo već bili u kolima i ja sam jurcao ka Institutu za majku i dete.

Na samu pomisao odlaska u tu zgradu mi se dizala kosa na glavi i to zbog nekih pređašnjih iskustava, kad sam tu proveo ceo dan zbog pregleda koji je trajao 3 minuta, kada su me sa najstarijim sinom i njegovom slomljenom ručicom poslali u Tiršovu jer oni "Nisu dežurni".

Utrčavamo u hitnu službu, ja prilazim šalteru i kažem šta se desilo i tu počinje čudo!!!!!

Kao u američkim filmovima! Odjednom se otvaraju vrata, izvolte ovuda, viču, "Sestro!!!!", "Doktore!!!!" u roku od 30 sekundi dete je na stolu za previjanje, ja ga držim za ručicu kroz more belih mantila koji su se stvorili oko njega.

Zaviše mu ručicu i poslaše nas na kliniku za opekotine i plastičnu hirurgiju. Meni oči pune suza, Ženi iste prelivaju, ali već posle tih nekih 15-tak minuta počinjem lagano da se opuštam jer vidim da smo u sigurnim rukama.

Na klinici nas dočekuju nasmejana lica medicinskih sestara i doktora. Svi fini, strpljivi, ne možeš a da se svako malo ne zapitaš:

KOLIKO ĆE BRE OVO DA KOŠTA???

Naravno da nisu pare bitne u takvoj situaciji i ne kažem zbog toga, već su ljudi koji rade na toj klinici nestvarno ljubazni, a sa druge strane celo odeljenje je renovirano, pa zaista izgleda kao da gledam "ER" ili neku drugu bolničku seriju , a to sve o trošku onog zdravstvenog što mi odbijaju od plate.

Sprovedoše nas oni i kod ORL-a i pedijatra i sve završavamo očas posla, fantastično!

Doktori nam saopštavaju da će dete najverovatnije morati da ostane u bolnici. Mi tu obavljamo brze konsultacije i dogovor pada da ukoliko bude moralo da se ostane, da ću ostati ja, jer supruga počinje tek da radi, a ja imam skoro celi godišnji odmor od prošle godine.

Mi na šalter da nam otvore bolnički list (to je ono što ti visi ispod nogu na krevetu) i tamo nam kažu: "Ako bude dete moralo da ostane, mama plaća dnevnu participaciju 600 din.", ja pitam, a koliko se plaća ako tata ostane sa detetom. Kažu ne može. Može baka, tetka, strina, komšinica, ma ko god bio, slučajna prolaznica ili Persa ciganka, važno je da je žensko.

Krenem da drobim nešto na temu diskriminacije polova, a onda se zaustavim. Mislim, baš briga šalterušu za moje mišljenje na tu temu.

Elem, pošto blizu živimo, obećamo da ćemo dva puta dnevno dolaziti na previjanja (ujutru i uveče) i puste nas kući.

Dve nedelje je trajalo naše previjanje i svakodnevno posećivanje dotične institucije dva puta dnevno. Iz smene u smenu, upoznao sam tamo 10 različitih medicinsih sestara i 4 lekara.

Ljudi moji, svi su bili toliko ljubazni i fini da sam ja bio oduševljen. Strpljivi, nežni, ma nemam reči!

Odgulismo mi te dve nedelje, a ti veliki ljudi tamo ti doktori i te sestre mi izlečiše dete.

Lepo bi bilo kada bi neko od njih mogao da vidi ovaj moj post, čisto da znaju da znamo da cenimo njihov trud, ali znaju oni to sigurno.

Oni znaju da su divni i da nam puno pomažu i puno im hvala što su takvi.

Kada vidim da jedna državna ustanova tako funkcioniše i tako izgleda, povrati mi se malo optimizam i ponovo pomislim da ipak ima nade i za nas i da ćemo i mi jednom ponovo da postanemo Evropa.

Posvećeno čikama i tetama u belom....

Objavio tadic u 8. februar 2008 14:49:20 | 4 komentara