Marko Tadic - BLOG

 

Evo baš ove prošle subote odem ja do tržnog centra. Idem ciljano. Svaja me zamolila da joj pazarim računar, monitor ima, pa da uzmem na neki kredit, jer je ona već u kreditu, pa da ona meni plaća rate. Nema problema kažem ja njoj i posle nekoliko dana surfanja nađem tu firmu i odem do njih. Imaju zgodan sistem, predstavnik banke sedi kod njih u radnji, tako da sve potrebno za kredit završavaš na licu mesta i to sa kamatom od 4 % na godinu dana.

Super!

Dođem, kažem koju hoću konfiguraciju, kaže momak nema problema, dobićete i gratis tastaturu, miša, zvučnike i štampač.

U baš lepo. sve lepše do lepšeg.

Onda kad smo utvrdili šta ja to hoću, okrenem se ka čiki iz banke. On me istrese iz gaća, čak me je pitao i za kevino devojačko prezime?!

Fotokopira mi ličnu kartu i kaže da će me kontaktirati čim mi odobre kredit. Ja pitam (pomalo naivno) je mogu ja sada da nosim komp, kaže čovek ne može. Čim odobre kredit, oni će da mi ga donesu na kuću ništa da se ne sekiram.

 

Fala lepo doviđenja.

 

Prođe vikend i u ponedeljak pre podne zvoni mi mobilni. Dobar dan iz te i te banke odobren Vam je kredit, ali nećete danas dobiti računar već sutra.

OK

Hvala doviđenja.

Sutra se vraćam sa posla i kreće maltretiranje:

Zovnem ja njih, samo da vidim hoće li mi doneti računar ili ne, da znam da li da blejim kod kuće ili možemo negde da se smucamo.

Pozovem, javi mi se poprilično zbunjeni baja, postavim čarobno pitanje

"Danas da ili ne?", kaže čovek, znate mi imamo popis.

OK, baš mi je drago za vaš popis, ali to nije odgovor na moje pitanje.

- Javićemo Vam za 30 min do sat vremena.

OK hvala

 

Posle sat i po vremena pozovem ja njih ponovo.

- Izvinite opet ja, ne javiste Vi meni ništa. Dakle da li mi donosite danas računar ili ne?

 

Odgovara čovek ovog puta čak i malo ljut!

- Pa gospodine  mi još nismo završili popis!

Aman čoveče, ne interesuje mene šta ti radiš, ja samo pitam, da li računar stiže ili ne!

- Sačekajte malo!

 

Posle 15-tak sekundi javlja se koleginica!

- Halo Tina ovde, ne možemo da ti damo tu informaciju, zato što nije naša služba zadužena za razvoz već vozači.

E tu sam već prso! Prvo nema nikakvog poštovanja odmah smo prešli na ti tj. ona je prešla na ti, drugo, ta firma ima čitava četri prodajna objekta i jedan servis, tj. to nije korporacija koja zapošljava 1000 radnika pa da tu postoje ova i ona služba. I ja onda počnem da vičem!

 

- GOSPOĐICE, da li vi i vaše kolege iz razvoza radite za istu firmu? Ovog trenutka pozovite vašu "službu" razvoza i dajte mi informaciju da li dobijam računar DANAS ILI NE!!!!!!!!!!!!

 

- U redu gospodine sačekajte malo na vezi.

 

Opa prešli smo na VI! Neverovatno je to što u ovoj zemlji tek kada počneš da se ponašaš kao ludak ljudi počnu da te poštuju. Posle 2 minuta čekanja na vezi, eto nje.

- Gospodine izvinite što ste čekali. Pozvaću Vas na mobilni u roku od 5 minuta čim dobijem kolegu, a samim tim i informaciju.

- Hvala lepo! - kažem ja

- Molim lepo! - kaže ona.

 

I ZNAŠ ŠTA JE BILO POSLE 5 MINUTA

 

 

 

 

 

NIŠTA!

 

Nije me pozvala, ali ajde što me nije pozvala posle 5 minuta, nije me pozvala ni čitavog idućeg dana tj. danas.

I celo to zezanje za moje rođene pare.

I odlučio sam. Neću više da ih zovem. Ako donesu do kraja nedelje donesu, ako ne, otkazaću i kupiću u drugoj firmi. A kada mi donesu računar, onda ću da sednem i da napišem protestno pismo vlasniku firme (ako ga donesu).

Verovatno će da se nasmeje kada ga pročita, ali bih iskreno voleo da neko dobije klepetanovića po plati zbog toga.

Ja se bavim prodajom i ceo život se bavim nekom prodajom. Alo bre, pa samo zadovoljna mušterija je dobra mušterija. Ali ova mušterija će im definitivno biti bivša!

 

Muka mi je više da moram nešto da molim za sopstvene pare, a to se stalno dešava! Problem je po meni samo to što trgovci ne rade na procenat već za fiksnu plate. Da rade na procenat trčali bi oko svake mušterije, pa makar kupovao miša od 300 dindži, samo da bi bio zadovoljan i sutra ponovo došao!