Marko Tadic - BLOG

Sve sam ih gledao. Ma znam ja da nisam morao, ali onako, demokratski, volim svima da pružim šansu, tj. da čujem svakoga šta ima da kaže.

Jednostavno nisam hteo da dozvolim da mi neko kaže da ne znam šta nude neki drugi. Prođe prvi krug očekivano, ali slušam šta se priča, biće mnogo tesno u drugom. Ja šta ću, po sistemu Deluj lokalno, misli globalno, krenem da ispitujem na poslu da li će svi ići na glasanje. Pa sam onda one razočarane ubeđivao da će biti još razočareniji, ako ne izađu. Muke moje niko ne zna, ljudi imaju strašno kratko pamćenje.

 - "Ovi sada su mnogo gori nego oni 90-ih, reče koleginica.", ja seo, udahnuo duboko, pa je pitam da li je zaboravila kad je stajala u redu ispred samoposluge za litar ulja ili onih rafova što je raširen preko celog rafa npr. sok od paradajza i nema ništa drugo. Pitam ja nju da li se i dalje seća recepta za embargo kolač i ono kad se društvo skuplja kod jednog, drugi donosi jaje, treći brašno, a četvrti pola tegle džema, pa se prave palačinke za društvo. Pitam i da li je bilo strah kad zazvoni telefon, a burazera joj pre 20 dana odveli u Bosnu, pa ne zna ko i zašto je zove i da li joj je bilo prijatno kada je skupljala srču po stanu jer su joj popucala stakla od detonacije CK.

Ljudi jako brzo zaboravljaju ružne stvari i to je dobro, ali ne treba ni sve zaboraviti tako lako.

Gledam komšiju pre nekoliko dana, hvali se srećan, nasmejan, ponosan. Kupio je kola. Nisu nova, ali stara svega nekoliko godina. Žena u penziji, on pred penzijom, deca se odselila, troškovi se smanjili i oni prodaju Ladu kupljenu 89 godine uzmu kredit i kupe sebi kola.

Drugar me zove, ajde da mi pomogneš ide mi slava, pa da skočimo u kupovinu. Pođemo, kupuje čovek. Sve i svašta, arsenal pića, arsenal suhomesnatog, sokovi razni. Račun na kasi dugačak, boga mi ima sigurno metar, a čovek plaća i mi odosmo. Oboje su zaposleni, on zarađuje prosečno, žena nešto manje od toga i eto, a na leto planiraju da idu na more, nisu bili od 92.godine, a sećam se ranije kako je bilo kod njega, rakija od nekog dede iz sela i žuti i crni sok, smederevka, a crno vino kad donesu gosti.

Neću i ne smem da zaboravim kako sam odrastao, šta sam slušao i gledao i neće me mrzeti da u nedelju sa svojom dragom i sinčićima se prošetam do kutije i ubacim u pravcu uzlazne putanje.

NEMOJ NI VAS DA MRZI....