Marko Tadic - BLOG

12 x 250 = 3000

24 x 300 = 7200

12 x 350 = 4200

Ukupno 14400

I baš tada podsetih sam sebe na mučenog Mikija Manojlovića u filmu Rane, koji pokušava da izračuna kada će sledeći put moći da sere ko čovek.

A šta ja to u stvari radim? Bavim se mazohizmom! Radim ono što nikada nijedan podstanar ne sme i ne treba da uradi, a to je da računa koliko je para od kako je podstanar poklonio gazdama.

Posle 4 godine podstanarstva čvrsto sam odlučio da ću da uđem u kredit za stan koji ću otplaćivati narednih 30 godina.

Kredit za stan!

E neće moći. U međuvremenu su cene u najobičnijim krajevima Novog Beograda skočile do te mere da me je glava zabolela. Krenem da kopam po oglasima, tražim neku veću kvadraturu od 75-90 kvadrata. Ipak je nas petoro, pa ko veli da ne počnemo da režimo jedni na druge zbog malog prostora, a i kad ću već da ga otplaćujem 30 godina, barem da znam šta otplaćujem. U krajevima Novog Beograda gde mi do sada ne bi palo na pamet ni da razmislim da živim, u iznosu koji ja mogu da podignem kao kredit može uz malo sreće da se pronađe stan do 55-60 kvadrata ni slučajno veći!

Razočarenje prvo......

U potpunom očaju, razmišljam o tome kako će neko drugi zahvaljujući kirijama koje ću ja da mu plaćam do kraja života, svojoj deci da kupuje nekretnine, a ja ću na kraju da ostanem bez ičega.

U silnom očajavanju sine mi ideja!!!

MONTAŽNA KUĆA!!!

Ej čoveče, to je skoro ko prava kuća. Ima termoizolaziciju fenomenalnu, zvučnu pristojnu, a i u slučaju zemljotresa mnogo bolje se ponaša nego zidana kuća, samo ako naleti slučajno tornado, e onda joj nema pomoći!

Raspitam se ko sve to proizvodi, koliko košta, čak nađem i izvođača radova preko nekih prijatelja, koji će sve to da odradi baš onako kako ja budem želeo.

Divno!

Ljudi, prvo veče uopšte nisam spavao. Ležim u krevetu i maštam. Vidim decu kako gologuzi trčkaraju po dvorištu, sunce sija, ja sa osmehom na licu držim baštensko crevo i punim dečiji bazen na naduvavanje vodom, zadremam....

...ponovo otvorim oči u sobi je mrak, svi u kući spavaju, a ja dremam i maštam...

....moja draga sedi za velikim plastičnim stolom u dvorištu u hladu vinove loze i čita mi neki interesantan članak iz novina, a ja stojim pored roštilja koji sam vrlo vešto sam ozidao i to sa velikom rešetkom na koju može da stane dve kile mesa od jednom i pečem meso za ručak. Čuje se graja dece, svi su srećni, a ja uzmem gutljaj hladnog špricera, pa okrenem par šnicli, zadremam.....

....pogledam na sat 4.30H, ustajanje je u 6.30H, zažmurim i nateram sebe da odspavam ta dva sata i da ne razmišljam o kući. Zaspim.

Na poslu kolegama pričam o tome, oni me pažljivo slušaju. Jedan od kolega, a inače i najstariji od nas (koga puno poštujem) mi deli savete vezane za kuću, jer on ima kuću i ima puno iskustva sa i oko iste. Slušam ga kao da mi priča najinteresantniju priču, šta ću takav sam. Kada se predam nečemu, predam mu se u potpunosti.

To popodne odem do banke do kreditne savetnice da napravim preliminarni razgovor. Utvrdimo mi moj kreditni limit, ali mi ona saopšti vrlo interesantnu stvar. Banka može da mi da kredit za kuću, ali ne može za plac!!!

Ne izdržim, pa je pitam: "Izvin'te, gospođo, a gde da stavim ja tu kuću koju vi mislite da mi kreditirate?"....

Razočarenje drugo!

Par dana kasnije se vidim sa izvođačem radova i napravimo dogovor da ja pronađem plac, a on će da mi kupi plac i da mi onda izda fakturu i za plac i za kuću i na osnovu toga će banka da mi odobri kredit. Malo ćemo platiti više porez, ali nema drugog izbora.

Sjajno, ponovo počinjem da maštam, samo što se sada već naveliko pripremam da krenem da jurim placeve.

Računam sad ću ja to za nedelju dana da izaberem idealan. Odaberem jedno naselje koje se naslanja na Novi Beograd, krenem da listam oglase.

Auuuuuuuuuuu!!!!

Skupo!

Mnogo skupo!

Krenem da pozivam oglase, a ono neke cifre, za koje je moj otac rekao, pa šta oni to naplaćuju, Slaviju?

Em je skupo, em je neuknjiženo, nelegalizovano, bez priključka za vodu i struju (to posebno plaćaš da uvedeš), neki nemaju ni asfalt, a kanalizacija i telefon su apsolutna misao činjenica kao i građevinska dozvola.

Krenem da se interesujem sve dalje i dalje ne bih li pronašao nešto povoljnije. Ljudi moji stigoh do Batajnice i Surčina, Dobanovaca i Ugrinovaca, a cena skoro da ne pada.

Razočarenje treće!

Odlučim da zatražim pomoć od lokalnih vlasti. Birao sam ih na izborima, pa ko veli valjda će da izađu u susret. Napišem pismo predsedniku opštine Novi Beograd, nema odgovora. Dobro. Ajde da probam možda ovi za koje nisam glasao su nešto bolji, napišem pismo predsednici opštine Zemun. Ništa,  niko ne odgovara ni pozitivno ni negativno. Napišem pismo v.d. Gradonačelniku, računam možda on pogura situaciju. Ma jok, ladno mi niko nije odgovorio.

Inače, u pismu je bila molba i pitanje da li opštine N.Bgd. i Zemun imaju neki opštinski plac, koji bih ja mogao da uzmem u zakup na 99 godina.

Jednostavno pitanje, koje očekuje još jednostavniji odgovor. Može, obratite se tu i tu ili jednostavno ne može. A ono ništa.

Razočarenje četvrto!

A da i još nešto, ako niste znali. Vrlo eksluzivna naselja za kuće su postala Altina, Ledine, Zemun Polje, Plavi horizonti, a Dobanovci opako drže cenu naročito onaj deo bliže autoputu.

Primera radi da bih vam dočarao moj očaj, placevi na Ledinama koji su vredni pomena tj. koji se ne nalaze na sred njive nego imaju mogućnost uvođenja vode i struje bez previše problema i koji imaju asfaltiran put koji prolazi pored njih koštaju između 5500 do 13.000€ po aru.

O da, možda zvuči neverovatno, ali je tako.

Polako počinju da mi nestaju maštarski oblačići u kojima njih trojica gologuzasti trčkaju i prskaju se u bazenčetu, vatra u roštilju se gasi, čaša sa hladnim špricerom se prosula i razbila, a vetar je mojoj dragoj oduvao novine.

Eto, tužan sam.  Poleteo sam i udario u preterano surovu realnost i ponovo me je jako zabolelo.

I šta sad? Pa evo i dalje razmišljam i dalje zovem i dalje tražim, pa valjda ću nešto naći.

A i ti što čitaš, ako znaš nekoga ko ima neko parčence zemlje i hoće da ga proda po nekoj razumnoj ceni, javi mi molim te. Možda je baš to neko dvorište gde ću puniti bazenčić mojoj deci.

Objavio tadic u 12. mart 2008 21:26:05 | 7 komentara