Marko Tadic - BLOG

 

Počnem ja da pratim tih 16-tak učesnika show-a i manje više vrlo brzo vidim koliko ko tu zna i koliko je ko tu talentovan.

Prvo, svi su već sebe napičili da su neke žešće zvezde.

Drugo, samo kukaju da im ne valja ovo ili ono, a imaju 10 puta bolje uslove nego što ih imaju kod kuće.

Treće, tipovi koji posle 7 dana kukaju kako ne mogu da izdrže, kako su u problemu i kako će da prsnu.

Četvrto, potpuno odsustvo elementarnog obrazovanja, kako opšteg (što nije iznenađenje), tako i muzičkog što je šokantno pošto su u pitanju mladi ljudi koji planiraju da posvete svoj život muzici.

Ovo prvo, recimo da je moglo da se očekuje. Što se tičedrugog, to sam mogao da vidim i u vojsci. Mi koji smo došli iz recimo ga urbanih sredina, sa kakvim takvim pristojnim uslovima života, smo funkcionisali super i nismo ič kukali, a oni koji su došli iz sela kojih nema ni na opštinskoj mapi, gde je struja prošla pre neku godinu, oni su kukali kao ranjenici.

Oko ovog trećeg mi je malo muka, jer ako momci kukaju posle nedelju dana, kako bi izdržali godinu u vojsci i kakvi su onda oni uopšte. Ne vidim sebe i one koje znam kao neke extra heroje i muškarčine što smo služili te vojske po godinu dana i što su neki od nas imali i fucking ratno iskustvo, ali kukati za kućom posle nedelju dana je stvarno malo girly (da ne upotrebim jači izraz, mada i za ovaj mogu neke da me okrpe :-) ).

Sve ovo nije toliko bitno. Najviše me je pogodilo ovočetvrto, a to je da oni manje više nemaju pojma ni o čemu u životu svom.

Npr. Bilo neko deljenje pesama, ko će šta da peva. Čovek dobija Zabranjeno pušenje - Bos ili hadžija. Čovek u šoku, pojma nema koja je pesma u pitanju, nervira se, pa se na jedvite jade priseti, kad mu otpevaše refren i kao: "Uh da setih se!". Momak je iz Sarajeva.

Jedna od učesnica koju su najurili iz priče i koja realno nije imala veze sa pevanjem, je bila u mom omiljenom jutarnjem radio programu gošća. Puštaju joj pesmu, u fazonu dazajedno zapevaju i to puštaju Nove Fosile, recimo "Za dobra stara vremena" i sada se očekivalo od gošće da zapeva.

.......TAJAC!

Devojka nema pojma koja je pesma u pitanju, voditelji joj kažu, a ona u fazonu "Ijaooooo daaaa, potpuno sam zaboravila, kak' je to bilo davno!".

Šta bre davno kozo kozija. To su Novi fosili, oni su večiti, ne kažem da su dobri niti zalazim u to jer je to već stvar ukusa, ali ih jednostavno znaš, a da joj otežavajuća okolnost bude veća, devojka je iz Zagreba.

To ti je kao da ne znaš Bajagu, Čorbu, Čolu, Dugme, ma nemam pojma sve je to toliko poznato i prisutno. Ništa mi nije bilo jasno i onda skapiram.

Roditelji nisu opredeljeni muzički. Kod njih u kući svira muzika sa radija, bez obzira na to kakva je muzika u pitanju. Da li je opus Šaka Polumente ili The best of Queen. Ne pružaju deci nikakvu drugu muziku, nema apsolutno nikakve raznovrsnosti. Sluša se ono što se servira na tv-u i radiju tj. ono što sluša većina u školi. Retki su oni koji slušaju nešto više i nešto drugačije, čak ih kategorišu i kao čudake.

Pošto me je jako pogodilo to masovno neznanje, odlučih da sprovedem anketicu međ' malo mlađima od mene.

Kuku majko mila, poražavajućih li rezultata. Njihov muzički opus datira najdalje do grupe Tap 011, Gru-a, Backstreet boys (eventualno) i to spada u oldies. Samo muzika koja je snimljena za njihovog života i to u najboljem slučaju u poslednjih 10 godina, ono pre toga je prošlost.

Ja sam bre slušao i i dalje slušam i Bitlse i stounse i animalse i pritenderse i net king kola i saru von i aretu frenklin i dženis džoplin i bijelo dugme i bajagu i balaševića i parni valjak i prljavo kazalište i EKV i azru i omiljeni set narodnjaka koje volim kad se napijem i mogu ovako da nabrajam do prekosutra. Znam naravno i taj Tap 011 i Funky G-a i Duck i Moby Dick i Dr Iggy-a i kompletnu dance scenu devedesetih i pre toga i posle toga i i dalje pratim.

Shvatio sam zahvaljujući ovom show-u da moji vršnjaci i oni koji su do 10-15 godina stariji od mene, treba da počnu da piju ginkobilobu (lek za poboljšanje memorije) i ne dozvole sebi da neku dobru muziku proguta vreme. Ima toliko lepe muzike, ali nije se desila nikakva muzička revolucija tih razmera da bi mogli da dozvolimo da jedan Jim Morrison, John Lennon,  Aki Rahimovski, Đorđe Balašević, Dejan Cukić, Bajaga, Čorba, Milan Mladenović, Viktorija i zaista mnooooooooooogi drugi koji mnogo više zaslužuju da budu ovde navedeni, a ne budu zaboravljeni.

Malo sam smršao. Ne dovoljno, ali sam smršao. Ne pušim već duže vreme, u stvari lažem. Pušim i nikada nisam prestajao da pušim, samo što sada između dve cigarete mi prođe po 15-20 dana, a nekada po 15-20 minuta. Volim da popijem kvalitetno piće, a volim i da pojedem kvalitetnu hranu.

Prošle godine sam imao kratko vreme problema sa pritiskom, imao sam visok pritisak. Sa 28 godina čovek ne bi trebao da ima takvih problema, ali eto ja sam imao. Kao pravi čistokrvni Srbin, čvrsto sam odlučio da ću svoj zdravstveni problem grubo ignorisati i da će on nestati sam od sebe. Nekim čudom posle par meseci prokletnik zvani pritisak nestade sam od sebe. Nije to loše, naravno, ali nije dobro što se moja strategija ignorisanja zdravstvenog problema pokazala kao delotvorna. To je isto kao kada te zaboli zub dok nešto jedeš, a ti odeš opereš zube i ono privremeno prestane da boli i naravno da sutra ne odeš kod zubara i onda svako jutro i veče prilikom redovnog pranja zuba malo agresivnije ribaš taj zub i tako 10-tak dana dok ponovo ne počne da boli do te mere da ništa osim zubara ne pomaže.

Prođe mene moj pritisak, normalizovao se, a ja se odlučih da malo povedem računa o ishrani, načinu života. Posle nekoliko dana, osim što sam počeo da držim neku dijetu, vozio sam i par puta nedeljno bicikl sa najstarijim sinom. Naravno dijeta je prouzrokovala i da ništa ne pijem, a cigarete su već bile isključene.

Lepo sam ja tako gurao, čak sam iskulirao za sopstveni rođendan, brdo lepe klope koju sam pripremio, tortu i lepa vina i za kevin rođendan ručak u restoranu i njen širom sveta poznati reform šnit i skroz sam bio karakter. Skidoh nešto kila, malko se dovedoh u red i super sam se držao do skora, ali sam batalio.

Volim brate lepo da pojedem, pa to je čudo jedno. Ajde što volim da pojedem, nego uživam i u tome da skuvam, pa onda kako čovek nešto lepo da skuva, a da ga ne jede.

Kažu neki da nije vredno skratiti sebi život tako što ćeš jesti i piti ono što voliš, što želiš i što ti prija. Ima onih koji ceo život vode računa o ishrani, nikada ne priušte sebi nekakav dobar specijalitet ili uživanje u dobrom vinu, kvalitetnom viskiju, dobroj rakiji, lepoj torti i dobrom konjaku posle svega toga, zajedno sa kvalitetnom cigarom. Ceo život vode računa da bude vlaknasto, da ima određeni broj kalorija, da ne bude masno, da ne bude slano, da ne bude slatko, da bude nikakvo!?

Smatram da treba biti umeren u svemu, ali i da treba sebi priuštiti i neka zadovoljstva u životu. Ne verujem da je zločin popiti kvalitetno piće ili pojesti kvalitetnu hranu, pa makar i bila masnija ili slanija ili kakva god.

Treba da skinem neko kilo, a već su počele sezone rođendana, slava i praznika. Treba se dobro pripremiti za taj period godine kada se hteli ne hteli manje krećemo, a definitivno više krkamo. Kako odoleti svim tim gastronomskim bezobrazlucima koji nadolaze, a ne nagojiti se do te mere da te bude sramota da se pogledaš u ogledalu.

Već se unapred radujem slavskoj trpezi koju pravi moja tašta, fenomenalnoj pršuti koju svake godine jedemo kod ženinog ujaka, rolovanim mesima ovakvim i onakvim, ajvarima, pinđurima, pečenjima, ribama razne sorte, kolačima sitnim i krupnim, žitu bez šlaga (jer je slavsko), orasnicama, baklavama...

Toliko divne hrane, pa ti burazeru budi uzdržan, umeren i nemoj da probaš od svega po malo, a toliko toga ima.

Nema mi druge već da nabavim kašiku sa rupom i viljušku sa maksimalno dva zubca.

NE DAJ SE MARKO, ODOLI !!!